Kako prolaze “crne ovce” u Srbiji?
Za Večernje Novosti_Život+_sagovornik: psihološki savetnik, Ivan B. Ogrizovic
Zašto imamo jaku potrebu da se utopimo u sredinu? Nije lako štrčati, bilo da je reč o oblačenju, ponašanju, stavovima. Od malena nas uče da ne talasamo, pa se ponašamo u stilu “kud svi Turci, tu i mali Mujo”
Više možete pročitati u nastavku putem linka – NOVOSTI.RS
ORIGINALNI TEKST (podleže autorskim pravima):
Mnogi ljudi žive po ustaljenim socijalnim normama ne osećajući potrebu da ih preispituju. Oni koji se usude da skrenu sa “pravog” puta ponašanja, razmišljanja, oblačenja neretko nailaze na osudu okoline. Odakle izvire potreba da se uklopimo u sredinu i da ne štrčimo? Da li je koren strah od odbijanja, želja za dopadanjem i prihvatanjem…?
- Pozitivne društvene norme su nam neophodne kako bi se regulisao život u bilo kojoj zajednici. Formiraju se baš da bi jasno definisali međuljudski odnosi kako ne bi dolazilo do konflikata u vezi toga šta se smatra ispravnim. Na primer pozitivna društvena norma koju prenosimo deci je ne lagati, ne varati, jer to može imati posledice po pojedinca ili druge. One mogu biti zakonski uređene onosno obavezujuće ili neobavezne ali poželjne kao što su običajne, religijske norme, poželjno ponašanje koje učvršćuje veze medju pojedcima i zajednicama.
- Sve društvene norme su podložne promenama u skladu pravcem istorijskog razvoja i svesti jednog društva. Osuda okoline je način na koji se vrši pritisak na pojedinca da se uklopi u poželjne oblike ponašanja. Problem nastaje kada se vrednosni sitem društva uruši te se destruktivni oblici ponašanja ustaljuju kao društvena norma a počnu da se osuđuju i potiskuju pojedinci koji se sa time ne slažu.
- Kada neka društvena vrednost počne da se ističe kao ispravna ili prihvatljiva vrlo brzo dolazi do konformiranja od strane većine ljudi, najpre mladih i adolescenata kao najpodložnijih ovom procesu. U osnovi ove pojave je snažna potreba ljudi da pripadaju grupi, većini (u psihologiji poznato kao- gregarni motiv), a posebno da budu prihvaćeni od strane grupe (afirmativni motiv). Naravno, može se menifestovati u vidu straha (da se ne bude odbačen jer s obzirom da su ljudi društvena bića, to može biti psihološki vrlo bolno po pojedinca.
- Pozitivne društvene norme takođe ne isključuju pravo osobe da se razlikuje u razmišljanju ili oblačenju već da time ne ugrožava ljude oko sebe ili ne urušava pozitivni vrednosni sitem.
- Danas je prisutan haos u socijalno prihvatljivim ponašanjima, te mladi lako usvajaju prve vrednosti koje im se nametnu od strane okruženja jer još nemaju zrelost ličnosti ni svest o tome da su manipulisani. Na primer, najprimetnije je sistematsko forsiranje seksualizacije, ličnih sloboda bez odgovornosti, najslikovitije izrazeno u šokantnim tekstovima novokomponovanih pevaljki tipa: “Nisam više mala mamina princeza, kraljica sam neobaveznih veza”, i slično. Mladi ljudi pod pritiskom vrlo brzo nekritički usvajaju ovakve vrednosne sisteme te i ne pomišljaju da ih preispitaju. Ukoliko se neko od vršnjaka ne slaže sa tim nailazi na potcenjivanje i omalovažavanje od strane grupe. Jedan od razloga je I taj da ljudi kada čine nešto pogrešno u grupi, teže da uklone neistomišljenike kako bi time otklonili glas savesti ili kritičkog mišljenja koji im se može javiti a sa ciljem da potvrde “ispravnost” svojih postupaka.
Hoće li nam život biti lakši ako radimo isto što i drugi i ne štrčimo?
- Hoće, hoće! – sve dok posledice takvih ponašanja ne dodju na naplatu. To je trenutak kada osoba shvati da nešto nije u redu sa pravcem u kom vodi svoj život a mnogo češće kada se jave prve psihološke I zdravstvene posledice. Najcešce u vidu depresivnog raspoloženja ili poremećaja ili nekog vida psihosomatskih poremećaja. Tako da je bolje sprečiti nego lečiti. Treba znati da ono što većina smatra normalnim ili poželjnim nije uvek ispravno. Vrlo često je ispravan put teži i uži te njime prolazi manji broj ljudi. Savest je uvek tu da nas opomene da preispitamo svoje vrednosti ili pravac ličnog razvoja u kome se krećemo.
- Mi možemo u potpunosti i stvarno prihvatiti stavove, mišljenja I vrednosti pod uticajem pritiska grupe ili većine, ili možemo zadržati vlastito mišljenje ali postupati kao većina kako ne bi bili odbačeni I izolovani. U oba slučaja možemo imati posledice ukoliko su prihvaćena ponašanja u suprotnosti sa univerzalnim moralnim principom ili našom savešću, čovečnošću. To možemo objasniti I na primeru navijačkih grupa- Pripadanje nekom navijačkoj grupi nije štetno i zadovoljava motiv za pripadnošću grupi ali u slučaju da grupa od nas traži da ispoljavamo mržnju prema nekom narodu ili destruktivnost , to je loše.
Ako se ne plašimo da budemo “crna ovca”, sa jedne strane dobijamo slobodu da živimo život kakav želimo. Ali, šta gubimo?
- Da, dobijamo mogućnost da realizujemo svoju slobodu kao ljudskog bića I svoje lične potencijale I interesovanja. Sa druge strane ukoliko nemamo okolinu koja ima razumevanja možemo biti vrlo usamljeni sve dok ne pronađemo ljude koji se slažu sa nama I koji nas prihvataju.
Koje su prednosti konformizma za društvo i pojedinca? Da li on učvršćuje osećaj pripadnosti grupi?
- Kao što sam rekao na početku, prihvatanje pozitivnih društvenih normi I vrednosti nije štetno, učvršćuje pripadnost grupi I poboljšava kvalitet međuljudskih odnosa. U slučaju da vrednosti grupe nisu pozitivne tada je konformizam destruktivan po razvoj ličnosti pojedinca a samim tim i celokupnog društva. Kakve god da su posledice po nas mi uvek imamo slobodu da izaberemo da li ćemo se i kome pridružiti.
Na koji način da utvrdimo da li smo se konformirali i kako da se odupremo pritiscima grupe!
- Uvek je rešenje razvoj ličnosti (individuacioni proces) koji podrazumeva razvoj kritičkog mišljenja i preispitivanje svojih i tuđih stavova. Pritiscima grupe se najefikasnije možemo odureti -informisanjem i sticanjem znanja o bilo kojoj temi koja nam se nameće, samostalno donositi zaključke i formirati stavove. Bitno je ostati veran sebi, svom osećaju i savesti. I naravno ne treba se predati, potrebno je javno izneti svoj stav ili neslaganje jer će se uvek neći bar neko ko će nas razumeti , podržati i prihvatiti.
