10. OKTOBAR – DAN MENTALNOG ZDRAVLJA
Kako očuvati mentalno zdravlje u XXI veku?
Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo od depresivnog poremećaja pati oko 322 miliona ljudi širom sveta, što znači da se čak svaki 25. stanovnik planete suočava sa ovim zdravstvenim problemom. Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).
Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima i u našoj zemlji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati svaki 20. stanovnik, što znači da je ovaj problem kod nas zastupljeniji u poređenju sa svetskim prosekom. I kod nas, baš kao i u svetu, ova bolest češće pogađa žene nego muškarce. Učestalost depresivnih poremećaja raste i sa godinama starosti, a često može biti povezana sa lošijim socijalno-ekonomskim statusom.
Zdravlje ne predstavlja samo odsustvo bolesti, već blagostanje celog organizma – kako fizičko, tako i psihičko, ali i socijalno.
Čovek je društveno biće i socijalne veze koje tokom života stvara, gradi i neguje, velika su podrška našem psihičkom i fizičkom dobrom zdravlju. Upravo u skladu sa takvim integrativnim i holističkim pristupom sagledavanju zdravlja, veoma je važno biti svestan da često samo razgovor sa osobama od poverenja ili terapeutom može biti prvi, ali ključni korak ka očuvanju zdravlja, ali i uspešnom oporavku od različitih poremećaja u psihofizičkom funkcionisanju kao i depresije.
Zato… Trudite se da vodite društveno i ekonomski produktivan život, da radite ono što vas ispunjava i raduje, družite se sa osobama koje vam prijaju, cenite sebe i ne izbegavajte da potražite pomoć onda kada vam je potrebna.
( podaci preuzeti od gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd- http://www.zdravlje.org.rs)
U nastavku su nabrojani najznačajniji koraci koji služe kao prevencija javljanja većine psihičkih poremećaja koji se takođe preporučuju i kao metode oporavka u terapijskoj praksi…
10+ Koraka za očuvanje mentalnog zdravlja- iskustva iz psihoterapijske prakse
1. Prihvatanje sebe i samospoznaja
Sposobnost da možemo da živimo sami sa sobom je ključna za razvoj samopoštovanja/ samopouzdanja. Kada je samopoštovanje nisko, taj nedostatak stvara osećaj praznine koji ljudi pokušavaju da ispune hvatajući se, često kompulsivno, za nešto spoljašnje što stvara privremen doživljaj zadovoljstva i ispunjenosti. To mogu biti druge osobe ili aktivnosti koje vode u različite oblike zavisnosti- od promiskuiteta, alkohola do upotrebe psihoaktivnih supstanci.
2. Razvoj bliskosti
Sposobnost za bliskost predstavlja jednu od osnosvnih činilaca mentalno zdrave osobe iz ugla svih psihoterapijskih pravaca. To se odnosi na autentičnu bliskost koja počiva na vezivanju, ljubavi te uključuje brigu, odgovornost, poštovanje i poznavanje druge sobe. Mogućnost osobe da razgovara sa nekim otvoreno o svojim problema i osećanjima je jedan od najbitnijih preventivnih faktora u zaštiti mentalnog zdravlja. Sposobnost za bliskost je nužna i za formiranje trajnih parnterskih odnosa i porodice. Dobri, harmonični odnosi u porodici su nezamenjivi za doživljaj mira i ostvarenosti u životu u svim fazama razvoja.
3. Druženje sa prijateljima- negovanje i održavanje starih prijateljstava i sklapanje novih
Često se dešava da ljudi zaokupljeni brigama i obavezama, pronalaženjem partnera ili nekim drugim životnim krizama izgube kontakt sa osobama sa kojima su nekada imale veoma dobre odnose. Tek kada završe studije ili ostanu bez posla ili partnera shvate da je ono čemu su davali prioritet mnogo manje važno od razvoja kantakata i prijateljstava. Ti kontakti su vrlo važni kako za obezbeđivanje podrške u trenucima krize tako i za prisupačnost najrazličitijim informacijama koji omogućavaju i razvoj karijere, upoznavanje partnera, pronalaženje interesovanja i drugih stvari koje obogaćuju život. Ljudi koji su ulagali u prijateljstva i kontakte su mogo uspešniji na svim poljima od onih koji su žrtvovali druženje da bi postigli veći uspeh i nekome se dokazivali. Druženje sa neistomišljenicima je takođe dobro za lični razvoj, učvrćivanje ili prilagođavanje vrednosnog sistema i razvoj tolerancije ali to ne znači da treba da se družimo sa ljudima koji su izrazito negativni, pesimistični, čije su vrednosti izrazito destruktivne i posle kojih se osećamo loše i iscrpljeno. Treba u svakoj osobi tražiti ono što može da nas poveže a ne olako odbacivati ljude jer mislimo da ugrožavaju naše razmišljanje ili pogled na svet.
4. Uključivanje u zajednicu, tradicija, vera- ukorenjenost
Danas najveći problem koji dovodi do degradacije društva a samim tim i pojedinaca predstavlja nedostatak pozitivnog vrednosnog sistema u vidu društvenih pravila, običaja, patriotizma, tradicije i vere. Ljudi su izloženi bujici suprotstavljenih stavova i pogleda na svet prezentovanih u medijima što stvara prazninu u kojoj su ljudi prepušteni sami sebi te sami moraju da formiraju vrednosni sistem kojim bi mogli da opstanu u okruženju. To je posebo pogubno za mlade ljude koji su skoni da olako prihvataju negativne vrednosti koje se sistematski nameću od strane raznih interesnih grupa, nevladinih organizacija ili spoljnih sila kojima je cilj stvaranje zavisnih društava kojima je moguće lako upravljati.
Na našim prostorima postoji mnogo lepih običaja koji vezuju porodicu i učvrćuju pozitivne vrednosti te je vraćanje njima vrlo važno za očuvanje zdravog drušva. Mnogi ljudi su olako odbacili veru jer su bili svedoci negativnih primera zvaničnih verskih institucija. Medjutim, sama suština vere i običaja nosi vrednosni sistem koji je univerzalan i nezamenjiv za formiranje mentalnog zdravog pojedinca koji je odgovoran prema sebi i drugim ljudima.
5. Fizička aktivnost i boravak u prirodi
Redovna fizička vežba od minimalno 2 puta nedeljno od pola sata se preporučuje kao prevencija a i kao terapija kod svih oblika anksioznih i depresivnih poremećaja. Što je veći stres u svakodnevnim aktivnostima to više vremena treba provoditi u rekreaciji koja revitalizuje telo psihički i fizički i daje energiju i otpornost organizmu. Potrebno je pronaći nešto u čemu uživamo ili što je pogodno našem uzrastu- brža šetnja, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, ples, aerobik, fizičke vežbe na otvorenom, planinarenje,….Za sve a pogotovo za osobe koje ne žele ili ne mogu da se bave fizičkim aktivnostima redovan boravak u prirodi može veoma blagotvorno uticati na mentalnu ravnotežu i sposobnost nošenja sa svakodnevnim stresom.
6. Pravilna ishrana-Izbegavanje i isključivanje štetnih supstanci iz upotrebe
Za početak izbaciti cigarete iz upotrebe i smanjiti alkohol na nivo koji ne ugrožava organizam ( okvirno do 2 puta nedeljno po 2 pića). Kod svih anksioznih i depresivnih simptoma radi se na korekciji ishrane i korišćenju prirodnih suplemenata koji blagotvorno utiču na zdravlje. Postoji mnogo saveta i uputstava o pravilnoj ishrani koji se lako mogu pronaći ali je potrebno izgraditi disciplinu i istrajnost u primeni saveta. Možda nije loše prihvatiti savet mnogih baka i deka koji kažu da treba jesti- sve (što upućuje na raznovrsnost ishrane uz umerenost). Za početak preporučljivo je uvesti i post dva puta nedeljno kao meru za izgradnju samodiscipline i sposobnosti za suzdržavanje.
7. Rad na samorealizaciji, kreativnosti
Otkrivanje svojih talenata, sposobnosti, provodjenje vremena u aktivnostima koje volimo mogu znatno da poboljšaju raspoloženje. Takve aktivnosti se posebno preporučuju i kod raznih tipova anksiozno-depresivnih poremećaja jer okupiraju osobu i smanjuju bavljenje opterećivanjem neadekvatnim brigama i slično. Suština je u povezivanju i razvoju jednog dela svoje ličnosti koje je izvor lične energije, spontanosti, životne radosti – u Transakcionoj analizi poznatim kao ego stanje slobodnog Deteta. Tu spadaju na primer- crtanje, slikanje, vajanje, dekupaž, čitanje, poezija, muzika, kuvanje, gajenje cveća, bašte…
8. Nalaženje vremena za opuštanje, redovan odmor
Nalaženje vremena za sebe koje podrazumeva kako povlačenje i mirovanje-tihovanje, meditaciju, relaksaciju tako i redovno spavanje i odmor kada smo premoreni je nephodan uslov za mentalnu stabilnost i fizičko zdravlje. Danas je prisutan opšti trend kasnog leganja pogotovo mladih osoba u razvoju što se manifestuje povećanom razdražljivošću, slabijom pažnjom, nezainteresovanošću, teškoćama u koncentarciji i učenju. Optimalan period za zdravo spavanje je imeđu 22h i 2h posle ponoći. To je period kada se organizam regeneriše i uglavnom se ne može potpuno nadoknaditi u nekom drugom terminu ma koliko vremenski trajao. Ukupno vreme provedeno u spavanju treba da iznosi oko 8 sati za odrasle i do 10 sati za mlade u razvoju.
9. Traženje pomoći kada nismo u mogućnosti da sami rešimo problem
Jedna od velikih grešaka koji ljudi čine je odlaganje traženje pomoći kada osete da im je porebna jer smatraju da je to znak slabosti. Ovakvim ponašanjem problemi koji su mogli vrlo brzo da se reše razgovorom postaju znatno komleksniji i produbljuju se što posle produžava oporavak i zahteva ozbiljnije tretmane i psihijatrijsku farmakoterapju. Često kod ljudi postoji nepoverenje u psihoterapiju ili uverenje da im se ne može pomoći. Kod nas postoji mnogo stručnih lica-psihologa, psihoterapeuta, psihijatara koji rade privatno i dobrih ljudi-humanitaraca, duhovnika kao i volonterskih organizacija koji svakako mogu biti od velike koristi što se i do sada pokazalo. Ne treba olako odustajati jer je uvek moguće naći osobu koja nam odgovara, kojoj možemo da se poverimo i koja može da nas usmeri na pravi put. Briga o mentalnom zdravlju je jednako bitna kao i fizičko zdravlje!
10. Pronalaženje smisla života, okretanje pozitivnim vrednostima, razvoj duhovnosti, , življene u skladu sa univerzalnim moranim principom, individuacija, oboženje- vera u višu silu- Boga, život po Jevanđelju
Svakako i kada je većina ostalih faktora naizgled ispunjena mogu se javiti životne krize koje se manifestuju u nekoj vrsti negativnih psihičkih simptoma. To su takozvane egzistencijalne krize kao i duhovne krize.
Egzistencijalni psiholozi poput Rolo Meja koriste termin egzistencijalna anksioznost kojom definišu stanje koje se javlja kao posledica neispunjenosti svojih punih potencijala u životu. Ovo uključuje neodređeno stanje napetosti, dosade, tihog očaja, osećaje nedovršenosti, da nam nešto važno nedostaje jer nismo postigli sve što smo mogli ili nismo postali osoba kava smo mogli biti. Kada bi vas neko pitao:“ Kuda vodi tvoj život?“ ili „Šta je smisao tvog života?“ bilo bi vam teško da odgovorite. Ovakva stanja su pogodno tle za javljanje raznih vrsta anksioznih poremećaja poput panike i fobija. Vrlo često se u praksi pokazalo da se simptomi mnogih mentalnih i fizičkih poremećaja potpuno povlače tek kada osoba pronađe nešto što njenom životu daje smisao i preduzme neophodne rizike da to i ostvari (od promene karijere, realizovanje talenata,..). Na navedeni proces razvoja ličnosti- individuacije nadovezuje se i razvoj duhovnosti i oboženja. On ne uključuje samo lični smisao već i doživljaj sebe i svoje uloge kao deo veće celine i povezanost sa višom silom ili Bogom. Duhovnost se ne odnosi samo na neku odrećenu religiju već predstavlja doživljaj da postoji neki viši smisao života, viša inteligencija koja ne može da se svede na poredak stvari kakvim ga ljudi vide. Ovim pravcem razvoja prevazilazi se potreba za ličnom bezbednošću i zadovoljstvom i javlja se želja da se doprinese drugima na način koji ima smisla. Kod mnogih klijenata sa anksioznošću prisutan je doživljaj odvojenosti od univerzuma i doživljaj sveta kao neprijateljskog i neuređenog. Upravo odricanje od sopstvenog Ega i doživljaj da smo deo jedne veće uređene celine koja ima smisao daje nam sigurnost i deluje kao zaštitni faktor od svih vrsta problema na koje nailazimo u toku života.
Uz sve navedeno treba naglasiti da moralnost predstavlja okosnicu mentalnog zdravlja. To se pre svega odnosi na življenje u skladu sa univezalnim moralnim principima koji nisu vezani za kulturu i običaje. Najpoznatije je i najobuhvatnije zlatno pravilo da – ne činimo ono što ne želimo da neko čini nama ili bolje izraženo Hristovim rečima- “Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“
+
11. Rađanje dece- realizacija prirodne životne uloge žene
Velik broj klijenata čine žene starosti od 25 do 35 godina sa anksiozno depresevnim simptomima, nerešenom, lošom partnerskom situacijom ili vanbračnim životom bez dece. Vrlo često je zanemarena činjenica da je optimalan period za radjanje deteta oko 25. godine. Danas usled produženog obrazovanja, razvoja karijere, nestabilne materijalne situacije, nekih traumatskih doživljaja ali često i usvojenog negativnog vrednosnog sistema, emocionalne nezrelosti i nesposobnosti da se život usmeri i posveti drugom biću, začeće prvog deteta se odlaže za kraj tridesetih i početak četrdesetih. Ovakvo potiskivanje i odlaganje prirodnih bioloških ritmova sigurno ima negativan uticaj na mentalno stanje i ponašanje savremenih žena koji se najviše odražava u osećanju stalne praznine, nezadovoljstva, frustracije, nervoze i nemogućnosti da se osmisli svoj život što vodi ka različitim poremećajima ponašanja i depresiji. Vrlo verovatno da se majčinski instikt danas nadomešćuje povećanim trendom gajenja sitnih belih kerova i mačaka, njihovo oblačenje i odgajanje kao da je u pitanju ljudska beba. Takođe treba istaći sa druge strane da je zvaničan broj abortusa u našoj zemlji više desetina hiljada godišnje a nezvanično i preko stotinu hiljada što pokazuje kakva je svest i odgovornost prema životu prisutna kod mlađih žena. Mentalne posledice ovakvih postupaka su velike a o duhovnim i da se ne govori.
Pre ili često kasnije postaje jasno da putem dobijanja potomstva žena može mnogo više da se ostvari nego u bilo kojoj drugoj životnoj oblasti.
12.Isključite televizor
U današnje vreme uled nedostatka kvalitetnih programa na televiziji, provodjenje vremena ispred ekrana predstavlja ne samo gubljenje vemena već i štetno utiče na mentalno zdravlje. To se pored rijaliti programa i politike odnosi i na širok spektar stranih filmova i serija koje imaju vrlo štetan i destruktivan uticaj na vrednosni sistem mladih, posebno žensku populaciju (na primer serija Sex i grad i slično). Najštetnija je promoccija stila života i ponašanja koja nisu realna i održiva u realnosti što u nekom trenutku dovodi do ozbilnih kriza i stranputica iz kojih osobe nemaju kapacitete da se povrate.
Tekst priredio:
