Psihološko savetovanje u Novom Sadu i Zrenjaninu / Ivan B. Ogrizović

1.Postoji li čovek bez sujete?

• Postoji mogućnost da sujeta ne postoji kod retkih pojedinaca, zajednica ili plemena. Međutim, kod svakog od nas koji živimo u savremenom društvenom okruženju se ponekad javi sujeta u nekoj meri. Sujeta je društveni fenomen jer su za njeno javljanje i održavanje potrebni drugi ljudi. Zapravo osnovna razlika među ljudima po pitanju sujete jeste koliko je neko svestan njenog pojavljivanja ili prisustva u sebi i koliko truda ulaže da je prevaziđe. Današnji vrednosni sistem je posebno pogodan za javljanje sujete jer podstiče da se vrednost ljudi meri društvenim uspehom, slavom ili bogatstvom, te svako teži da ih ostvari.

2.Šta se nalazi u njenom korenu? Kada i kako se ona razvija?

• Sujeta  i njen sinonim taština predstavljaju preterano isticanje svoje ličnosti, ponosa koji je isprazan a samim tim i lažan, kao i otimanje za slavom i počastima.  U njenom korenu je osećanje ponosa čija se priroda zasniva na preteranoj zavisnosti od mišljenja drugih ljudi ili autoriteta. Osoba od drugih očekuje odobravanje, divljenje, čestitke ili čak stahopoštovanje kako bi dobila potvrdu sopstvene važnosti. Sa stanovišta razvojne psihologije predstavlja infantilno osećanje jer takva osoba kao i mala deca nije u stanju da pravi razliku između sebe kao bića i svojih postupaka tako da veruje da je neki njen postupak ili uspeh automatski dokaz o njenoj vlastitoj vrednosti kao bića. Zbog toga sujetna osoba bira ponašanja za koja misli da će isprovocirati divljenje, prihvatanje ili potvrdu drugih. Znači, sujeta se javlja u situacijama kada nam je potrebna potvrda sopstvene vrednosti jer se  na primer osećamo omalovaženo ili kada mislimo da smo postigli neki uspeh koji nam može podići vrednost. Na primer, neko može biti sujetan jer je završio fakultet ili neki posebno prestižan fakultet a neko jer je kupio skup automobil, ili stekao popularnost u svom okruženju iako je razlog te popularnosti vrlo površan, kao na primer fizički izgled i tako dalje.
• Sa druge strane zrela odrasla osoba pravi razliku između svog bića i ponašanja kao i prihvaćenost od osećanja lične vrednosti tako da je u stanju da umesto osećanja ponosa ili sujete  doživi osećanje samozadovoljstva i samopoštovanja.

3.Šta se krije iza sujete – nesigurnost ili nešto drugo?

• Iza sujete se prvenstvno krije osećanje nesigurnosti, čak i inferiornosti. Ona zapravo predstavlja manifestaciju ljudske slabosti i nemoći. Osoba nije u stanju da prihvati sebe, sagleda svoje realne kapacitet, kvalitete, oseti zadovoljstvo sobom i stekne unutrašnje smirenje. Umesto toga preduzima ponašanja kojima želi da skrene pažnju na sebe kako bi dobla potvrdu svoje vrednosti od drugih ljudi. Zbog toga sujeta lako prerasta u gordost kojom osoba pokušava da ostavi utisak moći, zadivi svoju okolinu postavljajući sebe iznad ostalih ili omalovažavajući druge.
• Pored toga u skrivenijoj pozadini sujete je i strah od gubitka svoje umišljene važnosti a samim tim i od nestajanja sopstvenog Ega. Ovaj uglavnom nesvesni strah nastaje kao posledica preteranog vezivanja za površne, prolazne, materijalne stvari, priznanja, slavu i slično,…

  4.Ima li situacija kad nam ona koristi, npr.tera nas da budemo uspešni u poslu ili da činimo dobra dela jer se tako bolje osećamo…?

• Ne! Sujeta predstavlja negativnu osobinu i vodi u negativnom pravcu razvoja ličnosti. Sujetne osobe su preosetljive na kritiku, emoconalno veoma nestabilne i uvredljive jer preterano zavise od mišljenja drugih. Čak i manji pokušaj kritike doživljavaju kao neprijateljstvo i poniženje, odgovarajući negativnim afektom, destruktivnošću Ili osvetom. Sujeta  može biti pokretač materijalnog uspeha ili nekog drugog postignuća ali dugoročno ne vodi ničemu jer gubitkom ili prolaskom uspeha nastupaju inferiornost i očaj. Kada sujetna osoba čini “dobra dela” ona to opet čini da bi dobila priznanje drugih i imala osećanje sopstvene važnosti i ne oseća se dobro zato što je nekome pomogla. Takođe, može reagovati veoma negativno ili osvetnički ukoliko ne dobije očekivanu zahvalnost ili divljenje. Iz tog razloga sujeta ne predstavlja zdrav pokretač činjenja dobrih dela i retko deluje u pravcu opšte društvene koristi.

   5.Zašto pripadnike nekih profesija, poput glumaca, novinara, lekara, prati glas da su sujetni?

• Sujetu definiše jos jedan pojam a to je slavoljublje. Samim tim pogodno tlo za javljanje sujete su sve profesije koje svoj uspeh postižu popularnošću, priznanjem od stane javnosti ili autoriteta. Problem nastaje ukoliko osoba poistoveti svoju vrednost samo sa uspehom u profesiji. Tako na primer neko može da završi medicinu jer ga to zanima, voli da pomaže ljudima, dobar je u tome i time se oseća zadovoljnim ili čak samoponosnim. Sa druge strane primarni motiv može biti priznanje ili društveni prestiž kako bi osoba imala doživljaj sopstvene vrednosti i važnosti. Da li je neko zadovoljan ili sujetan možemo primetiti po karakterističnom ponašanju te osobe,..

 6. Kako je moguće da neko za koga svi u okolini misle da je sujetan, tu osobinu ne primećuje kod sebe?

• Sujeta se može javiti postepeno i neprimetno. Sujetna osoba najčešće nije svesna da sa njenim ponašanjem nešto nije u redu. Obično oseća da je često ponižena, uvređena, omalovažena  te često doživljava ljutnju i druge negativne emocije kao što su mržnja, gnev, zavist. Svaku kritiku tumači zlonamernošću ili zavišću okoline  te joj  je vrlo teško da objektivno i nepristrasno sagleda sebe. Sve to čini pretežno nesvesno kako bi zaštitila svoje poštovanje. Spolja gledano mogu biti primetne promene u ponašanju poput preteranog isticanja svog uspeha, javnog eksponiranja, privlačenja pažnje, specifičnog izraza lica, gestikulacije ili držanja tela. Iz tog razloga najčeće drugi primate sujetu pre nego sama osoba.

7.Ko je sujetniji – muškarci ili žene?

•  Pokušaću da budem objektivan pa mogu reći da je ova osobina zastupljena podjednako kod oba pola. Možda postoji razlika u specifičnim povodima za sujetu kao i načinu ponašanja i ispoljavanja . Na primer, žena češće može ispoljavati sujetu preteranim eksponiranjem svog fizičkog izgleda dok muškarac može isticati svoj položaj, imovinu, snagu i moć, a može biti  i obratno.

   8.Kako da se izborimo sa sujetom?

• Sujeta se može javiti kod svakog od nas kada želimo da budemo prihvaćeni u cilju potvrđivanja sopstvene vrednosti. Svako od nas prvo treba da želi da se razvija u pravcu zrele ličnosti. .Sledeći korak jeste da sagledamo sebe, prepoznamo i prihvatimo svoje istinske vrednosti. Cilj je postignut kada naše osećanje lične vrednosti zavisi od nas samih a ne od mišljenja drugih ili prihvatanja autoriteta. Takođe borba protiv sujete ostvaruje se ne vezivanjem za površne, materijalne stvari, slavu i druge prolazne želje već okretanje drugim ljudima i razvojem ljubavi u sebi i za druge. Kada čovek nauči da svoj život posmatra iz jedne duhovne perspektive koja podrazumeva da je svako od nas ravnopravan deo sa različitim sposobnostima i ulogama  u jednoj velikoj celini, moći će i da prihvati sebe. (Poređenja radi, svaka zdrava ćelija ili organ u telu ima neku ulogu u oranizmu te se se ne može reći da je mozak bitniji od ćelije ili nekog organa jer ne bi postojao bez njih itd… )