Neki ljudi su pedantniji, uredniji, i imaju izraženiju potrebu za održavanjem reda od drugih. Ove osobine mogu da budu korisne u mnogim situacijama, i na poslu i kond kuće, Međutim, kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, one su razvijene do ekstremnog nivoa na kojem se narušava vaša sposobnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti. Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem mogu provesti sate i sate čisteći, sređujući, proveravajući ili uređujući, do tačke kada ove aktivnosti počnu da ometaju druge koje čine sastavni deo života.
Opsesije su ideje, misli, predstave ili impuisi koji se ponavljaju i koji se čine besmislenim, ali nastavljaju da prodiru u um osobe. Primeri opsesija su slike nasilja, misli o činjenju nasilja nad nekim ili strahovi vezani za ostavljanje uključenog šporeta ili otključanih vrata. Vi prepoznajete ove misli ili strahove kao iracionalne i pokušavate da ih potisnete, ali one nastavljaju da naviru u vas um satima, danima, nedeljama ili duže. Ove misli ili predstave nisu prosto preterane brige o stvamim životnim problemima nego obično nisu ni povezane sa stvarnim životnim problemom.
Kompulzije ili prisilne radnje su ponašanja ili rituali koje izvodite da biste otklonili anksioznost uzrokovanu opsesivnim mislima. Na primer, možete prati ruke nebrojeno puta da biste neutralisali strah od zaraze, proveravati iznova šporet da biste se uverili da je isključen, ili konstantno gledati u retrovizor tokom vožnje da biste umanjili anksioznost zbog toga sto ste možda udarili nekog. Uviđate da su ovi rituali nerazumni, all osećate se primoranim da ih izvršavate da biste otklonili anksioznost koju izaziva vaša opsesivna misao. Sukob izmedu vaše žeije da se oslobodite kompulzivnog rituala i neodoljive žeije da ga izvršite, izvor je anksioznosti, stida, čak i očaja. U određenom trenutku možete prestati da se borite sa kompulzijama i prepustite im se u potpunosti.
Opsesivne misli mogu se javiti samostalno, ne moraju neizostavno biti praćene kompulzijama. Štaviše, oko 20% ljudi koji pate od opsesivno-ompulzivnog poremećaja ima samo Opsesivne misli, a one se obično koncentrišu oko strahova da će povrediti voljenu osobu.Najučestalije kompulzlje su čisćenje, proveravanje ili brojanje. Ako ste čisunac, konstantno ste zaokupljeni izbegavanjem zaraze. Izbegavate dodirivanje kvaka na vratima, rukovanje ili dolaženje u dodir sa bilo kojim objektom koji povezujete sa bakterijama, prijavstinom ili otrovnom materijom. Doslovno možete da provedete sate i sate perući ruke ili tuširajući se da biste umanjili anksioznost zbog zaraze. Ovu kompulziju česće imaju žene. Međutim, medu proveravačima, muskarci su brojniji od žena. Vrata se iznova proveravaju da biste se oslobodili opsesivnih misli u vezi sa provalom i pljačkom; šporet iznova proveravaju da bi se neutralisale Opsesivne misli vezane za mogućnost izazivanja požara; putevi se neprestano proveravaju da bi se neutralisale Opsesivne misli u vezi sa saobraćajnim nezgodama. I kompulzije brojanja, morate da brojite do odredenog broja ili ponavljate reč određen broj puta da biste neutralisali anksioznost zbog nečeg lošeg sto bi moglo da se dogodi vama ili nekom drugom.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj često je udružen sa depresijom. Preokupacija opsesivnim mislima teži, zapravo, da se poveća ili smanji u skladu sa prisustvom ili odsustvom depresije. Ovaj poremćaj tipično je praćen fobičnim izbegavanjem, kao kada osoba sa opsesivnim mislima u vezi sa prijavštinom izbegava javne toalete ili dodirivanje kvaka. Važno je shvatiti da koliko god opsesivno-kompulzivno ponašanje može da izgleda čudno, to nema nikakve veze sa ,,ludilom”. Vi uvek uviđate iracionalnost i besmislenost vaših misli i ponašanja, veoma ste uznemireni (i potišteni) zbog nesposobnosti da ih kontrolišete.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ranije je smatran retkim poremećajem ponašanja. Medutim, novije studije pokazale su da 2 do 3% ukupne populacije može da pati, u različitom stepenu, od opsesino-kompulzivnog poremećaja. Razlog zbog kojeg su stope javljanja ovog poremećaja smatrane nižim do sada je to što većina ljudi koja pati od ovog poremećaja nije želela da razgovara o svom problemu sa drugima. Veruje se da ovaj poremećaj u jednakom broju pogađa i muškarce i žene. lako u većini slučajeva Opsesivno-kompulzivni poremećaj počinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu, otprilike u polovini slučajeva počinje u detinjstvu. Kod muškaraca počinje u ranijem dobu nego kod žena.
Uzroci opsesivno-kompulzivnog poremećaja nisu jasni. Postoje neki dokazi da su smanjena proizvodnja neuroprenosnika u mozgu poznatog pod nazivom serotonin, ili poremećaji u metabolizmu serotonina, povezani sa ovim poremećajem. Ovo je podstaknuto činjenicom da kod mnogih osoba koje pate od ovog poremećaja dolazi do poboijšanja kada uzimaju lekove koji podižu nivo serotonina u mozgu kao sto je klomipramin (Anafranil) ili antidepresivi koji podizu nivo serotonina kao sto su fluokseti (Prozac, Fluxilan), fluvoksamin (Luvox), sertraliri (Zoloft) i paroksetin (Paxil). Čini se, takode, da osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem imaju pojačanu aktivnost u odredenim delovima mozga, kao što su prefrontalna kora i repato jedro (nucleus caudatus).
Aktueini pristupi u tretmanu opsesivno-kompulzivnog poremećaja
Vežbe relaksacije. Kao i kod ostalih anksioznih poremećaja, abdominalno disanje i veštine duboke relaksacije vežbaju se svakodnevno radi ublažavanja simptoma anksioznosti,
Kognitivna terapija. Bojažljive, sujeverne ili misli koje se tiču krivice, identifikuju se, preispitaju i zamenjuju. Na primer, ideja: Ako pomislim da povredim svoje dete, mogu to i da uradim, zamenjuje se mišlju: Misao o povređivanju samo je ,,slučajan šum” uzrokovan opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Ona nema nikakav značaj. To što imam tu misao ne znači da ću to i da uradim.
Izlaganje i sprečavanje reakcije. Tehnika se sastoji od izlaganja situacijama koje služe kao ,,okidači” za opsesivne misli, a prati je namemo sprečavanje izvršavanja rituala i kompulzija. Na primer, ako perete ruke svaki put kada dodirnete kvaku, dobićete instrukciju da dodirnete kvaku ali da smanjite broj pranja
ruku ili da se u potpunosti suzdržite od pranja. Isto tako, ako proveravate vrata pet puta svaki put kada napuštate kuću, od vas će se zahtevati da smanjite broj proveravanja sa nekoliko puta na samo jedno,
Vi i vaš terapeut formulisaćete različite situacije, poželjno je da to bude u vašem domu. Potom kontinuirano vežbate da se izlažete ovim situadjama i suzdržite od izvođenja kompulzivnih radnji (sprečava-nje reakcije). Uz vas je vaš terapeut ili osoba koja vam pruža podršku. Ona će pratiti koliko ste istrajni u suzdržavanju od izvođenja kompulzija.
Kada vaš problem uključuje samo opsesivne misli, bez kompulzivnih radnji, svaka misao koja neutrališe ili skriveni rituali koje koristite da biste umanjili anksioznost uzrokovanu vašim opsesivnim mislima, moraju da budu zaustavljeni. Radićete i na prihvatanju opsesivnih misli bez pokušaja da učinite da one nestanu.
Terapija lekovima. Klomipramin i SSRI lekovi poput fluoksetina (Prozac, Fluxilan), fluvoksamina (Luvox), sertralina (Zoloft) i paroksetina (Paxil), pomažu kod oko 70% onih koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj. Dugotrajna upotreba lekova uobičajena je kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, iako u nekim slučajevima gore opisane kognitivne i strategije izlaganje/sprečavanje reakcije mogu biti dovoljne.
Promene ličnosti i načina života. Iste promene ličnosti i životnog stila opisane kod paničnog poremećaja i generalizovanog anksioznog poremećaja važe i kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Kao primarni oblik tretmana preporučuje se savetovanje sa stručnjakom obučenim za primenu bihejvioralnih metoda, kao što su izlaganje i sprečavanje reakcije, kao i za primenu lekova.
(Dr Edmund Born- Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija)
U nastavku je prikazana jedna od emisija koja se bavi samim problemom i savetima za prevazilaženje:
