Zabrinutost je vrsta strepnje da bi nekakva okolnost u koju subjekat nema uvid ili kontrolu, mogla ugroziti nešto što osoba smatra subjektivno važnim ili za šta sebe smatra odgovornim. (pokušaj da se mentalno reši problem)
Svrha zabrinutosti je da mobiliše osobu na akciju ili traga za rešenjem u sadašnjosti kako bi sprečila, umanjila ili odložila negativni ishod za koji postoji neki stepen verovatnoće da se dogodi.
Problem nastaje kada briga ne mobiliše osobu da nešto promeni što je u njenoj moći već ostaje pasivna i samo razmišlja o mogućim negativnim ishodima s nadom da do njih ipak neće doći.
Po pitanju brige mogli bi se složiti sa nekim istraživanjima da:
40% -predstavljaju brige o stvarima koje se nikada neće dogoditi
30%-su stvari koje su se već dogodile u prošlosti a koje ne puštamo jer ne opraštamo sebi i drugima
12%-su nepotrebne brige tipa šta je neko mislio o nama jer se opterećujemo da budemo savršeni u nečijim očima a ne da budemo svoji i okružrni ljudima koji nas poštuju
10%– su sitne stvari koje objektivno neće imati posledice npr. Sta ćemo obući za izlazak i sl.
8%– su realno bitne stvari koje imaju posledice od čega su polovina van naše kontrole i ne možemo da utičemo na ishod npr. bolesti, smrti bliskih osoba, nesreće. Tu je problem što često ne umemo da posmatramo život iz druge- duhovne perspektive i prepustimo ishod nečemu izvan nas uz nadu da će ishod biti pozitivan ili da postoje neke više sile koje mi ne možemo potpuno da razumemo. Preostalih par procenata su brige nad kojima imamo kontrolu nad ishodom svojim činjenjem ili ne činjenjem i za koje treba da naučimo da preuzmemo odgovornost.
Brojni su okidači za pojavu brige – slike , informacije, situacije, a preterana briga je takođe okidač ili jedan od simptoma anksioznih i depresivnih poremećaja. Velik je i uticaj porodičnih obrazaca, ranih odluka- životnog skripta i dr.
Problem imamo kada naša briga postane preterana i narušava kvalitet našeg života. Zato možemo razlikovati adekvatnu i neadekvatnu brigu:
Adekvatna briga
Kada su zadovoljeni sledeći uslovi:
- Postoji objektivan razlog za zabrinutost
- Možemo nešto da učinimo
- Planiramo konkretne akcije ili radimo na prevenciji
Preterana briga
Predstavlja psihološki problem jer narušava mentalno i fizičko zdravlje i treba je ozbiljno shvatiti i preduzeti korake za njeno ukljanjanje.
- Može vremenom postati crta ličnosti i trajno narušavati kvalitet života
- Kada osoba pokušava da reši stvari koje objektivno ne zavise od nje i trži rešenje koje ne može da se nađe
- Uverenost da će preterana zabrinutost sprečiti da se loše stvari zaista dogode- takozvano magijsko mišljanje-umesto da se npr. Osoba pomoli i/ili prepusti stvari koje nisu u njenoj moći,..
- Perfekcionizam– mišljenje da uvek postoji rešenje za onoga ko je pametan i sl. Čime osoba neprekidno taži rešenje i ne prihvata da stvari nisu u njenoj moći.
Terapija preterane brige je svakako jedan od veoma bitnih aspekata očuvanja mentalnog zdravlja, poboljšanja kvaliteta života i prevencije nastanka težih psihičih problema (anksioznosti,depresije,OKP,..). Preporuka je da ukoliko imate česte simptome u vidu stalne brige i opterećenosti svim i svačim, porazgovarate sa nekim stručnim licem koje Vas može sistematski (edukaijom i vežbama) voditi kroz terapiju brige i dati vam razne praktične savete u njenom prevazilaženju.
Psihološko savetovanje u Novom Sadu
Psiholog Ivan Ogrizović
063/872-88-91
021/633-53-77
