Komunikacija
veštine komunikacije
Komunikacija je suštinska društvena aktivnost koju čak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku našeg svakodnevnog života koje provodimo u socijalnom okruženju (verbalno I neverbalno). Od sposobosti I kvaliteta komunikacije mnogo zavisi I uspešnost u svim oblastima u životu: porodični odnosi, poslovni uspeh, parnerski odnos, socijalizacija i zbližavanje sa ljudima iz okruženja. Ukoliko su deca imala povoljnu porodičnu klimu I harmonične odnose spontano razvijaju samopouzdanje I otvorenost u komunikaciji. Otvorena komunikacija podrazumeva izražavanje svojih misli, emocija, uverenja na otvoren I odgovoran način poštući svoja i tuđa prava.(tzv. asertivna komunikacija). Na žalost mnogi ljudi zbog nepovoljnih porodičnih odnosa gde su emocije potiskivane ili je postojalo agresivno ponašanje nekog člana, nisu uspeli da razviju stepen samopouzdanja I preuzmu načine adekvatne komunikacije od roditelja. Kasnije u životu ponašaju se pasivno ili agresivno. Takvo ponašanje dovodi kako do problema u međuljudskim odnosima tako I čini da se osoba oseća loše.
Na svu sreću komunikacija predstavlja veštinu koja se može savladati I usavršiti kako kroz lični rad kroz psihoterapiju tako I kroz grupne treninge gde ima priliku da te veštine oproba u društvenom okruženju.
Razvojem komunikacijskih veština ljudi:
- Češće dobijaju ono što žele
- Poštuju sami sebe I svoju energiju, da postave granice
- Znaju da se kontrolišu
- Znaju kako da saniraju stress
- Umeju da se snađu u konfliktima I da ih rešavaju
- Otvoreno iskazuju neslaganje
- Sigurniji su u sebe
- Odgovorniji su
- Otvoreni su za nova tešenja
- Znaju da izbegnu manipulaciju
- Imaju veći stepen razumevanja drugih
Pasivno ponašanje je najčešće uzrokovano strahom od kazne, neodobravanja, odbijanja I neprihvatanja ili želimo da održimo sliku sebe kao dobre osobe ili prijatelja preuzimajući odgovornost drugih osoba. Sa druge starne agresivno ponašanje pored akumuliranog nezadovoljstva jevlja se I iz straha od gubitka kontrole nad situacijom kao I nerešenih problema iz prošlosti. Posledice ovakvog ponašanja u komunikaciji su:
- Akumuliranje bolnih, negativnih emocuja (pšovređenost, uznemirenost, bes)
- Slabljenje samopoštovanja
- Fizičke tegobe
- Kontra efekti u vidu udaljavanja drugih ljudi I dr.
Osnovni koraci u razvoju komunikacijskih veština su indentifikacija uzroka problema, otklanjanje blokada, prihvatanja svojih prava ali I preuzimanja odgovornosti, prihvatanje prava I odgovornosti drugih ljudi, vežbanje kroz praksu I druge veštine
Pored veština komunikacije u vidu izražavanje važno je usvojiti I veštine aktivnog slušanja kako bi mogli da usmeravamo komunikaciju u željenom pravcu. Preterana usmerenost na sebe I utisak koji ostavljamo blokira nas da budemo prisutni u komunikaciji I spontano reagujemo.
