Psihoterapijom se bave lekari (uglavnom psihijatri), psiholozi i socijalni radnici. Stoga su to visokoobrazovani profesionalci koji su prvobitno stekli kvalifikaciju za rad u oblasti psihijatrije ili mentalnog zdravlja a nakon toga su se dodatnom edukacijom specijalizovali za psihoterapijsku delatnost. Edukacija za terapeuta traje oko pet godina u zavisnosti od modaliteta za koji se neko opredeli – najčešće u skladu sa svojom ličnim osobinama, stavovima ili načinom razmišljanja.
Postoje neke uopštene razlike u ponašanju terapeuta u okviru različitih psihoterapijkih pristupa. Na primer, klasični psihoanalitičari ostaju na distanci, relativno pasivni i vidu oštroumnog pasmatrača. Ovakav pristup se u prošlosti smatrao univerzalnim, te većina ljudi na taj način zamišlja psihoterapeuta. Sa druge strane, na primer, u okviru kognitivne i bihevior-terapije terapeuti imaju vrlo aktivnu ulogu u radu: donose proceduralne odluke, plan rada, predlažu mere, daju razne zadatke klijentu. Savremeni psihoterapijski pravci koji su najzastupljeniji pripadaju uglavnom humanističkoj orjentaciji. Oni su znatno liberalniji i proizvoljniji po pitanju metoda, tehnika i izgleda profesionalnog odnosa između klijenta i terapeuta. Stoga, osnovne razlike među savremenim psihoterapeutima, koje ne uključuju samo primenu različitih terapijskih pristupa, predstavljaju ličnost terapeuta i njegov stil rada. Osobine koje su se u istraživanjima pokazale kao vrlo poželjne u ponašanju terapeuta su ljubaznost, nenametljivost, poverenje, prihvatanje i zainteresovanost za klijenta. Kako psihoterapija nije potpuno vrednosno neutralna, tako i različiti terapeuti u svom radu mogu zastupati različite vrednosti. Stoga je vrlo bitno da psihoteraput bude autonomno moralna osoba koja neće negativno uticati na vrednosni sistem klijenta. Pored ovoga, terapeuti se još mogu uopšteno podeliti i na osnovu toga kako doživljavaju svoju psihoterapijsku ulogu na one koji podučavaju, isceljuju ili vode klijenta na putu lične promene.
privatni psiholog Novi Sad
063/872-88-91